Stvaranje zemlje

1 Mojsijeva 1,1 „U početku stvori Bog nebo i zemlju“

 

Stvaranje zemlje

 

I stvori Bog Nebo  i zemlju

Tako sto On reče i postade

A zemlja beše bez obličja i pusta

I Duh Bozji nad zemljom stade

 

Stvori za pet dana more i kopno

Sve ribe u moru i životinju svaku

Drveće i bilje da raste iz zemlje

Sunce po danu i mesec po mraku

 

Šestoga dana stvori čoveka

Po obličju svom ga  stvori

Načini ga od praha zemaljskog

I udahnu u njega dah životni

 

Reče Bog da nije dobro

Da čovek na zemlji bude sam

Od Adamovog rebra ću

Evu za zenu njemu da dam

 

Sedmog dana počinu od dela

I pogleda Bog na sve što stvori

I gle beše sve veoma dobro

Sedmi dan posveti i blagoslovi

 

Dade u Raju svaki plod za jelo

Jedino plod sa drveta poznanja

Između dobra i zla da ne jedu

Da ne bi pali u smrtna stanja

 

A zmija beše lukava i zla

I reče Evi da umreti neće

Neka slobodno uzme i jede

Nego će imati znanje veće

 

Uze Eva od ploda i zagrize

I ne umre u času tom

Ponudi Adamu i on uze Pogreši i on Ocu svom

 

Tada videše da su goli

Jer nestadoše  haljine slave

Smokvinim listom se pokriše

Da se ne vide sramote

 

njihove Tada Bog upita Adama

Zašto se Eva i on kriju

Da li su jeli zabanjenog ploda

Pa su izgubili slavu Božju

 

Adam reče prevari me Eva

Eva reče  zmija me prevari

Svali tako krivicu svoju

Na Boga koji zmiju stvori

 

Ali kad poče sve da se menja

Da lišće uvelo sa drveća pada

Cveće da vene i tuži sva zemlja

Plakaše gorko od tuge i jada

 

Bog je u ljubavi i milosti svojoj

Unapred obezbedio za čoveka

Izbavljenje od greha i smrti

Dajući svog Sina umesto leka

 

Reče im da se rađaju i množe

Da napune zemlju i na njoj rade

Da poznaju sva pokolenja

Boga koji sve iz ljubavi dade