Godine sam izgubio zato što sam bio površni slušalac i površni čitalac. U Božju reč treba uz pomoć Svetoga Duha zaroniti i doći do same suštine onoga što nam Isus želi reći. U molitvi koju je Isus iskazao dok su ga naši gresi probadali: „Oče! Oprosti im, jer ne znaju šta čine“, (Evandjelje po Luci 23,34), stoje poruke od sudbonosne važnosti. U toj molitvi Isus pokazuje svoju sveobuhvatnu ljubav prema svim ljudima. To znači da se ova molitva odnosi na sve ljude a ne samo na one koji su ga probadali u tom času. Hristos ovde govori da smo ga mi svi ljudi razapeli, a da to nismo znali. Spasitelj nam prašta, jer ne znamo šta činimo. On nas poziva da vidimo Njegovu ogromnu, beskrajnu ljubav i da utvrdimo, saznamo šta to mi radimo što Njega razapinje, a da mi ne znamo u stvari da to činimo.
Tokom života Bog će nam svojim Svetim Duhom pokazati naš greh. To se obično dešava u velikim krizama ili nevoljama, koje dušu dovode da se suoči sa smrću. Tada nam Bog pokazuje naš greh i kroz taj jedan greh nam otkriva i da je naša priroda cela grešna, da nam je srce celo grešno. U tim trenucima shvatamo da ne poznajemo Boga i da nam je potrebno praštanje, tj. oproštenje, odnosno da nam je potreban Spasitelj. Ako se ne zaustavimo tu nego zaista celim bićem zatražimo spasenje, Sveti Duh će nas kroz Reč Božju, kroz Sveto pismo i kroz Bogom nadahnuto duhovno štivo, dovesti do podnožja Hristovog krsta.
Sveti Duh me je doveo u podnožje krsta kroz ovaj Bogom nadahnuti tekst:
„ …Njegove ruke pružene po krstu; doneli su čekić i klinove i dok su oštri vrhovi probijali nežno telo…
Spasitelju se nije oteo nijedan uzdah. Njegovo lice ostalo je mirno i pribrano, ali Mu je čelo bilo orošeno krupnim kapima znoja. Nije bilo milostive ruke da obriše samrtni znoj s Njegovog lica, niti reči saučešća i nepokolebljive odanosti koja bi stala uz Njegovo ljudsko srce. Dok su vojnici obavljali svoj strašni posao, Isus se molio za svoje neprijatelje: »Oče! oprosti im jer ne znaju šta čine!« Njegove misli prelazile su sa sopstvenih patnji na greh Njegovih mučitelja i strašnu osvetu koja će ih stići. Nikakvu kletvu nije uputio vojnicima koji su s Njim grubo postupali. Nikakvu osvetu nije prizivao na sveštenike i poglavare koji su se naslađivali ostvarenjem svoje namere. Hristos ih je sažaljevao zbog njihovog neznanja i krivice. Blago je prošaputao samo molitvu da im se oprosti »jer ne znaju šta čine«.
Da su znali da muče Onoga koji je došao da spasi grešni ljudski rod od večne propasti, obuzela bi ih griža savesti i užas. Međutim, njihovo neznanje nije uklonilo njihovu krivicu, jer su imali prednost da upoznaju i prihvate Isusa kao svog Spasitelja. Neki od njih jednog dana uvideće svoj greh, pokajati se i obratiti. Neki su svojom okorelošću onemogućili uslišenje Hristove molitve za njih. Ipak, pored svega toga, Božji plan je dostizao svoje ispunjenje. Isus je stekao pravo da postane zastupnik pred Božjim licem.
Ta Hristova molitva za svoje neprijatelje obuhvatila je ovaj svet. Ona prima svakog grešnika koji je živeo ili koji će živeti od početka sveta do kraja vremena. Na svima njima lezi krivica za raspeće Božjeg Sina. Svima se besplatno nudi oproštenje. „Ko god hoće“ može imati mir sa Bogom i naslediti život večni“. (Čežnja vekova poglavlje Golgota str. 745 orig. Elen Vajt)
Dok sam čitao ovaj poslednji deo teksta iz knjige Čežnja vekova koji počinje rečenicom „Ta Hristova molitva…“, u meni se polako pojavila i sve više jačala nada da mogu biti spašen. To je učinio Sveti Duh na samo Njemu znan način. I kada me je doveo do poslednje rečenice koja je glasila: “Ko god hoće“ može imati mir sa Bogom i naslediti večni život“, zid razdvajanja koji je djavo podigao izmedju Boga i mene bio je razrušen. Sveti Duh ga je svojom moćnom ljubavlju razrušio, moj očaj i strah da me je Bog odbacio je nestao i ja sam slobodno mogao da pristupim podnožju krsta tj. tamo gde je Hristos bio razapinjan.
Kada budemo došli u podnožje krsta, vođeni Svetim Duhom, i budemo čuli Isusovu molitvu kojom se moli i za nas: „Oče! Oprosti im, jer ne znaju šta čine“, videćemo nešto što do sada nismo videli. Sveti Duh će nam otvoriti oči i videćemo bezgraničnu Božju ljubav koja prašta sve naše grehe bez obzira na njihovu veličinu. Videćemo i šta smo činili a što je probolo Isusove ruke, noge i dušu. Pred našim očima jasno će nam se pokazati ponovo greh koji smo učinili, a kroz taj jedan greh biće nam pokazano ponovo naše celo grešno srce. Shvatićemo da smo u stanju greha, da smo pod upravom neprijatelja i da je naša volja pod upravom neprijatelja. Shvatićemo da sve što smo činili je bilo zlo, i da jedino što možemo učiniti, jeste da svoju volju predamo Hristu tj. da zatražimo da nas uzme da budemo potpuno Njegova svojina. On će nas pozvati na tu potpunu predaju, a i sama Hristova molitva iskazana na početku: „Oče! Oprosti im, jer ne znaju šta čine“, je bila poziv na to. Ako prihvatimo taj poziv i predamo se Bogu da potpuno budemo Njegova svojina, bićemo spašeni.
Radovaćemo se tom brzom spasenju, divnom spasenju. Iako je to Sveti Duh, odnosno Isus brzo učinio, brzo rasvetlio naš razum i sklopio dokaze da sve jasno vidimo i hitro mu se predamo, ipak je On morao godinama mukotrpno da radi da bi nas do toga doveo. Tada ćemo videti šta je to što smo činili razapinjući Hrista, a da to nismo znali. Razumećemo ono što do tada nismo znali i hvalićemo Isusa iz sveg srca, radosnog srca, za svu Njegovu ljubav, patnje, strpljenje, milost, dobrotu, praštanje i za veliko i divno spasenje koje nam je dao. Hvala mu zauvek. Amin.
Boban Nikoličić
Sluga Gospodnji
Glas Evandjeoske trube
Tel:0616563272; email: izraelnovi2022@gmail.com
Ostavite odgovor