Moje obraćenje
A ISUS GOVORAŠE: „OČE! OPROSTI IM; JER NE ZNAJU ŠTA ČINE.“ (Luka 23,34) Boban Nikoličić
Predgovor
Danas, u ovo vreme, je vrlo retka pojava pravo obraćenje duše. Do toga se dolazi najčešće uz veliku borbu i patnje. Ovo iskustvo potvrđuje tu istinu. Verujem da će ono biti na blagoslov svakoj iskrenoj duši, koja čezne za oslobođenjem od ropstva grehu i za promenom karaktera. Siguran sam da će ovo svedočanstvo doneti večnu radost duši koja je u strahu i koja očajava.
Pisac
Beograd 2022 godine
am 34 „Blagosiljam Gospoda u svako doba, hvala je njegova svagda u ustima mojima. Gospodom se hvali duša moja; neka čuju koji stradaju, pa neka se raduju. Veličajte Gospoda sa mnom, uzvišujmo ime njegovo zajedno. Tražih Gospoda, i ču me, i svijeh nevolja mojih oprosti me. Koji u njega gledaju prosvjetljuju se, i lica se njihova neće postidjeti. Ovaj stradalac zavika, i Gospod ga ču, i oprosti ga svijeh nevolja njegovijeh. Anđeli Gospodnji stanom stoje oko onijeh koji se njega boje, i izbavljaju ih. Ispitajte i vidite kako je dobar Gospod; blago čovjeku koji se uzda u nj. Bojte se Gospoda, sveti njegovi; jer koji se njega boje, njima nema oskudice. Lavovi su ubogi i gladni, a koji traže Gospoda, ne premiče im se nijednoga dobra. Hodite, djeco, poslušajte me; naučiću vas strahu Gospodnjemu. Koji čovjek želi života, ljubi dane da bi vidio dobro? Ustavljaj jezik svoj oda zla, i usta svoja od prijevarne riječi. Kloni se oda zla, i čini dobro, traži mira i idi za njim. Oči su Gospodnje obraćene na pravednike, i uši njegove na jauk njihov. Ali je strašno lice Gospodnje za one koji čine zlo, da bi istrijebio na zemlji spomen njihov. Viču pravedni, i Gospod ih čuje, i izbavlja ih od svijeh nevolja njihovijeh. Gospod je blizu onijeh koji su skrušena srca, i pomaže onima koji su smjerna duha. Mnogo nevolje ima pravednik, ali ga od svijeh izbavlja Gospod. Čuva Gospod sve kosti njegove, nijedna se od njih neće slomiti. Bezbožnika ubiće zlo, i koji nenavide pravednika prevariće se. Gospod iskupljuje dušu sluga svojih, i koji se god u Njega uzdaju.”
Uvod
Evanđelje po Luci 23,13-46
“A Pilat sazvavši glavare svešteničke i knezove i narod Reče im: dovedoste mi ovoga čovjeka kao koji narod otpađuje, i eto ja ga pred vama ispitah, i ne nalazim na ovom čovjeku nijedne krivice što vi na njega govorite; A ni Irod, jer sam ga slao k njemu; i eto se ne nalazi ništa da je učinio što bi zasluživalo smrt. Daklem da ga izbijem pa da pustim. A trebaše o svakom prazniku pashe da im pusti po jednoga sužnja. Ali narod sav povika govoreći: uzmi ovoga, a pusti nam Varavu; Koji bijaše bačen u tamnicu za nekakvu bunu učinjenu u gradu i za krv.
A Pilat opet reče da bi on htio pustiti Isusa.
A oni vikahu govoreći: raspni ga, raspni.
A on im treći put reče: kakvo je dakle on zlo učinio? ja ništa na njemu ne nađoh što bi zasluživalo smrt; daklem da ga izbijem pa da pustim.
A oni jednako navaljivahu s velikom vikom, i iskahu da se on razapne; i nadvlada vika njihova i glavara svešteničkijeh.
I Pilat presudi da bude kao što oni ištu.
I pusti onoga što iskahu, koji bješe bačen u tamnicu za bunu i za krv; a Isusa ostavi na njihovu volju.
I kad ga povedoše, uhvatiše nekoga Simona Kirinca koji iđaše iz polja, i metnuše na njega krst da nosi za Isusom.
A za njim iđaše mnoštvo naroda i žena, koje plakahu i naricahu za njim.
A Isus obazrevši se na njih reče: kćeri Jerusalimske! ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i za djecom svojom.
Jer gle, idu dani u koje će se reći: blago nerotkinjama, i utrobama koje ne rodiše, i sisama koje ne dojiše.
Tada će početi govoriti gorama: padnite na nas; i bregovima: pokrijte nas.
Jer kad se ovako radi od sirova drveta, šta će biti od suha?
Vođahu pak i druga dva zločinca da pogube s njim.
I kad dođoše na mjesto koje se zvaše košturnica, ondje razapeše njega i zločince, jednoga s desne strane a drugoga s lijeve.
A Isus govoraše: oče! oprosti im; jer ne znadu šta čine.
A dijeleći njegove haljine bacahu kocke. I narod stajaše te gledaše, a i knezovi s njima rugahu mu se govoreći: drugim pomože, neka pomože i sebi, ako je on Hristos, izabranik Božij.
A i vojnici mu se rugahu, i pristupahu k njemu i davahu mu ocat, I govorahu: ako si ti car Judejski pomozi sam sebi.
A bijaše nad njim i natpis napisan slovima Grčkijem i Latinskijem i Jevrejskijem: ovo je car Judejski.
A jedan od obješenijeh zločinaca huljaše na njega govoreći: ako si ti Hristos pomozi sebi i nama. A drugi odgovarajući šutkaše ga i govoraše: zar se ti ne bojiš Boga, kad si i sam osuđen tako?
I mi smo još pravedno osuđeni; jer primamo po svojijem djelima kao što smo zaslužili; ali on nikakva zla nije učinio.
I reče Isusu: opomeni me se, Gospode! kad dođeš u carstvo svoje.
I reče mu Isus: zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju.
A bijaše oko šestoga sahata, i tama bi po svoj zemlji do sahata devetoga.
I pomrča sunce, i zavjes crkveni razdrije se napola.
I povikavši Isus iza glasa reče: oče! u ruke tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu.”
A ISUS GOVORAŠE: „OČE! OPROSTI IM; JER NE ZNAJU ŠTA ČINE.“ ( Luka 23,34)
Ova molitva govori da Bog nikad ne ostavlja, i da je On beskrajna ljubav koja želi da spase svakog bez razlike.U toj molitvi je poziv da Mu se predamo i zato ima u sebi radosni prizvuk. Ona govori da nema greha koji Bog ne može da oprosti, ukazuje na naše palo stanje, i nudi rešenje u potpunom predanju Njemu, u jednostavnoj molitvi: „Uzmi me Gospode Isuse Hriste da potpuno budem Tvoj.“
Ona ukazuje na greh koji smo učinili i kroz taj greh nam pokazuje naše celo stanje, naše srce, i poziva da Mu se predamo potpuno, već pomenutom molitvom. Ona nam govori da nam Bog prašta, jer nismo znali da smo u grešnom stanju iz kojeg je proistekao greh, svaki naš greh. Ona nam govori da Bog nikada neće odustati od nas, i da će nas spasiti ako to budemo želeli. Ona nas poziva da dođemo slobodno u podnožje krsta na Golgoti, da čujemo ovu slatku, divnu molitvu Gospoda našeg Isusa Hrista kojom se moli dok ga razapinju naši gresi: „Oče! Oprosti im; jer ne znaju šta čine“. ( Luka 23,34 )
MORAMO KOPATI DUBLJE
Godine sam izgubio zato što sam bio površni slušalac i površni čitalac. U Božju reč treba uz pomoć Svetoga Duha zaroniti i doći do same suštine onoga što nam Isus želi reći. U molitvi koju je Isus iskazao dok su ga naši gresi probadali: „Oče! Oprosti im, jer ne znaju šta čine“, (Evandjelje po Luci 23,34), stoje poruke od sudbonosne važnosti. U toj molitvi Isus pokazuje svoju sveobuhvatnu ljubav prema svim ljudima. To znači da se ova molitva odnosi na sve ljude a ne samo na one koji su ga probadali u tom času. Hristos ovde govori da smo Ga mi svi ljudi razapeli, a da to nismo znali. Spasitelj nam prašta, jer ne znamo šta činimo. On nas poziva da vidimo Njegovu ogromnu, beskrajnu ljubav i da utvrdimo, saznamo šta to mi radimo što Njega razapinje, a da mi ne znamo u stvari da to činimo.
Tokom života Bog će nam svojim Svetim Duhom pokazati naš greh. To se obično dešava u velikim krizama ili nevoljama, koje dušu dovode da se suoči sa smrću. Tada nam Bog pokazuje naš greh i kroz taj jedan greh nam otkriva i da je naša priroda cela grešna, da nam je srce celo grešno. U tim trenucima shvatamo da ne poznajemo Boga
i da nam je potrebno praštanje, tj. oproštenje, odnosno da nam je potreban Spasitelj. Ako se ne zaustavimo tu nego zaista celim bićem zatražimo spasenje, Sveti Duh će nas kroz Reč Božju, kroz Sveto pismo i kroz Bogom nadahnuto duhovno štivo, dovesti do podnožja Hristovog krsta. Sveti Duh me je doveo u podnožje krsta kroz ovaj Bogom nadahnuti tekst:
„ …Njegove ruke pružene po krstu; doneli su čekić i klinove i dok su oštri vrhovi probijali nežno telo…
Spasitelju se nije oteo nijedan uzdah. Njegovo lice ostalo je mirno i pribrano, ali Mu je čelo bilo orošeno krupnim kapima znoja. Nije bilo milostive ruke da obriše samrtni znoj s Njegovog lica, niti reči saučešća i nepokolebljive odanosti koja bi stala uz Njegovo ljudsko srce. Dok su vojnici obavljali svoj strašni posao, Isus se molio za svoje neprijatelje: »Oče! oprosti im jer ne znaju šta čine!« Njegove misli prelazile su sa sopstvenih patnji na greh Njegovih mučitelja i strašnu osvetu koja će ih stići. Nikakvu kletvu nije uputio vojnicima koji su s Njim grubo postupali. Nikakvu osvetu nije prizivao na sveštenike i poglavare koji su se naslađivali ostvarenjem svoje namere. Hristos ih je sažaljevao zbog njihovog neznanja i krivice. Blago je prošaputao samo molitvu da im se oprosti »jer ne znaju šta čine«.
Da su znali da muče Onoga koji je došao da spasi grešni ljudski rod od večne propasti, obuzela bi ih griža savesti i užas. Međutim, njihovo neznanje nije uklonilo njihovu krivicu, jer su imali prednost da upoznaju i prihvate Isusa kao svog Spasitelja. Neki od njih jednog dana uvideće svoj greh, pokajati se i obratiti. Neki su svojom okorelošću onemogućili uslišenje Hristove molitve za njih. Ipak, pored svega toga, Božji plan je dostizao svoje ispunjenje. Isus je stekao pravo da postane zastupnik pred Božjim licem.
Ta Hristova molitva za svoje neprijatelje obuhvatila je ovaj svet. Ona prima svakog grešnika koji je živeo ili koji će živeti od početka sveta do kraja vremena. Na svima njima lezi krivica za raspeće Božjeg Sina. Svima se besplatno nudi oproštenje. „Ko god hoće“ može imati mir sa Bogom i naslediti život večni“. (Čežnja vekova poglavlje Golgota str. 745 orig. Elen Vajt)
Dok sam čitao ovaj poslednji deo teksta iz knjige Čežnja vekova koji počinje rečenicom „Ta Hristova molitva…“, u meni se polako pojavila i sve više jačala nada da mogu biti spašen. To je učinio Sveti Duh na samo Njemu znan način. I kada me je doveo do poslednje rečenice koja je glasila: “Ko god hoće“ može imati mir sa Bogom i naslediti večni život“, zid razdvajanja koji je djavo podigao izmedju Boga i mene bio je razrušen. Sveti Duh ga je svojom moćnom ljubavlju razrušio, moj očaj i strah da me je Bog odbacio je nestao i ja sam slobodno mogao da pristupim podnožju krsta tj. tamo gde je Hristos bio razapinjan. Kada budemo došli u podnožje krsta, vođeni Svetim Duhom, i budemo čuli Isusovu molitvu kojom se moli i za nas: „Oče! Oprosti im, jer ne znaju šta čine“, videćemo nešto što do sada nismo videli. Sveti Duh će nam otvoriti oči i videćemo bezgraničnu Božju ljubav koja prašta sve naše grehe bez obzira na njihovu veličinu. Videćemo i šta smo činili a što je probolo Isusove ruke, noge i dušu. Pred našim očima jasno će nam se pokazati ponovo greh koji smo učinili, a kroz taj jedan greh biće nam pokazano ponovo naše celo grešno srce. Shvatićemo da smo u stanju greha, da smo pod upravom neprijatelja i da je naša volja pod upravom neprijatelja. Shvatićemo da sve što smo činili je bilo zlo, i da jedino što možemo učiniti, jeste da svoju volju predamo Hristu tj. da zatražimo da nas uzme da budemo potpuno Njegova svojina. On će nas pozvati na tu potpunu predaju, a i sama Hristova molitva iskazana na početku: „Oče! Oprosti im, jer ne znaju šta čine“, je bila poziv na to. Ako prihvatimo taj poziv i predamo se Bogu da potpuno budemo Njegova svojina, bićemo spašeni. Radovaćemo se tom brzom spasenju, divnom spasenju. Iako je to Sveti Duh, odnosno Isus brzo učinio, brzo rasvetlio naš razum i sklopio dokaze da sve jasno vidimo i hitro mu se predamo, ipak je On morao godinama mukotrpno da radi da bi nas do toga doveo. Tada ćemo videti šta je to što smo činili razapinjući Hrista, a da to nismo znali. Razumećemo ono što do tada nismo znali i hvalićemo Isusa iz sveg srca, radosnog srca, za svu Njegovu ljubav, patnje, strpljenje, milost, dobrotu, praštanje i za veliko i divno spasenje koje nam je dao. Hvala mu zauvek. Amin.
Spasitelju moj
Nikada neću zaboraviti
taj jul 2022 godine
Došao si na moj vapaj
Čuo si molitvu moju
i progovorio si mi
Otvorio si mi riznice Neba
i pokazao mi put večni
Tvoj Duh Sveti mi je
rasvetlio put i pokazao mi
tajnu Tvoje ljubavi Isuse
„Oče oprosti im jer ne znaju šta čine“
Te reči otvoriše mi nebesa
i zasja Sunce u mojoj tami
Niko to nije mogao drugi učiniti
osim Tebe Isuse
Tvoga Duha Svetog nisi sklonio od mene
Dubinu Tvoje beskrajne ljubavi si mi otkrio
i istinu o meni nisi sakrio
Tada zavapih Tebi za izbavljenje
i Ti nisi okrenuo ledja svoja i otišao
Ti si došao k meni i uselio se u moju dušu
i dao mi spasenje večno
Slaviću te zato zauvek Spasitelju moj
Moje obraćanje
Božji blagoslov svim ljudima koji iskreno žele da upoznaju Hrista i da budu pravi Hristovi sledbenici. Možemo se pomoliti na početku.
Gospode Isuse Hriste koji si stvorio Nebo i Zemlju i koji si stvorio i nas ljude, podari nam Tvoga Duha mudrosti i razuma i Tvoga Duha ljubavi da možemo da razumemo ovo što se danas iznosi i da On Sveti Duh utisne u srce istinu koju Ti iznosiš danas. Po Tvojoj volji neka bude uslišena ova molitva i na slavu i čast Tvog Svetog imena, jer si zaista dostojan Bog pun ljubavi. Amin.
Treba početi. Ovo nije predavanje ovo je iskustvo mog obraćenja. Vi znate koliko dugo sam ja propovedao ovde već osam godina. Međutim desila se velika promena u mom životu. Velika promena na radost moju a verujem da će biti i na radost svih onih koji zaista iskreno žele da prime Hrista kao svog ličnog Spasitelja.
U poslednjih godinu dana doživeo sam dva jako teška udarca u svom životu. Prvi udarac je bila bolest fizička gde sam jedva ostao u životu i kroz tu bolest je Bog nešto želeo da mi kaže. Posle te fizičke bolesti ušao sam u jedan težak period jako teške depresije. Kako je vreme prolazilo a meni je bilo sve gore, tražio sam odgovore. Zašto se ništa ne dešava, zašto molitva nije uslišena? U jednom trenutku u tim teškim danima Sveti Duh me je osvedočio u nešto, što je za mene bilo iznenađujuće, a i za vas će biti sigurno iznenađujuće, a to je da ja u proteklih trideset godina, a dvadeset godina sam proveo u pomnom izučavanju Svetog pisma u ljudskoj sili, ali nisam upoznao Hrista kao ličnog Spasitelja. Gospod mi je pokazao da ono što sam iznosio proteklih osam godina nije bilo Njegovo nego neprijateljevo delo. Sveti Duh me je osvedočio da iza onog silaska “Svetoga Duha,” o kome sam ja stalno govorio, ne stoji Gospod nego da je to bila imitacija obraćenja od strane neprijatelja. Kada sam ja to razumeo odmah sam podelio sa ljudima koji su bili sa mnom. Depresija kod čoveka je teško stanje ma kod koga da je, a depresija kod čoveka koji se bavi duhovnim stvarima je tri puta teža, iz jednostavnog razloga što čovek u takvom stanju ima vrlo, vrlo malo nade da može biti izbavljen. Đavo me je uveo u greh, nema opravdanja za mene naravno, a onda ostavio tako u očajanju u depresiji sa mišlju da me Bog više ne čuje i da sam jednostavno pohulio na Duha Svetog i da me je Sveti Duh napustio. Međutim istina je da Sveti Duh ne napušta čoveka. Ovo sam posle toliko godina trebao da naučim: „Duh Sveti podstiče svaku moguću pobudu u tvom srcu da bi te naterao da dodješ. Hristos budno osluškuje očekujući i najmanji znak koji bi nagovestio da se brava na vratima tvoga srca ipak pokreće i da ćeš Mu otvoriti svoje srce. Anđeli jedva čekaju da ponesu radosnu vest prema nebu: da je pronađen još jedan grešnik. Nebeske čete čekaju i stoje spremne da dohvate svoje harfe i da odjeknu pesme radosti i sreće što je jedna duša prihvatila poziv na evandjeosku gozbu.( Hristove očigledne pouke poglavlje Iziđi na puteve među ograde str 206 a orig. 236,237 ) ”Koji dolazi k meni, neću ga istjerati napolje” (Jovan 6, 37). Reci neprijatelju da krv Isusa Hrista može da očisti čoveka od svakog greha. Moli se kao David u svoje vreme: ”Pokropi me isopom, i očistiću se: umij me, i biću bjelji od snijega” (Ps. 51, 7). „Ustani i pođi svome ocu. On će ti izaći u susret dok si još daleko. Ako ti u pokajanju učiniš samo jedan korak, da bi Mu se približio, On će požuriti da te prigrli rukama beskrajne ljubavi. Njegovo uho je otvoreno za svaki vapaj pokajničke duše. Već i sama prva pomisao u čežnji duše za Bogom Njemu je poznata. Nikada nije izrečena nijedna molitva, ma koliko drhtavim i nesigurnim glasom, ni prolivena nijedna suza, ma koliko skrivena od ljudi; još nikada nije bilo nijedne iskrene želje za Božjom zaštitom, a da Duh Božji nije to pokrenuo i pošao u susret skrušenom srcu. Čak i pre izgovorene molitve, i pre vapaja srca, milost Hristova podstiče svaku blagodat koja može blagotvorno da deluje na ljudsku dušu.“
( Hristove očigledne pouke, poglavlje Izgubljen beše str. 174 orig. 206 ) Moje znanje i poznavanje Boga za ovih trideset godina je bilo nikakvo, nisam poznavao Gospoda. Zato što Ga nisam poznavao ušao sam u tako jaku depresiju koja je stvarno neverovatna, neverovatno teška, ne može se opisati, a svo vreme sam govorio o Hristu i proučavao o Njemu. Kako su dani prolazili, nisam mogao da spavam mesecima. Gospod mi nije dao da mogu da se odmorim, da spavam, ali mi je dao život i nije dozvolio đavolu da me ubije. Ogromnu presiju je vršio neprijatelj na mene. To je takva borba da se to ne može izraziti. Gospod je bio tu, čuvao me je, ali mi nije mogao dati više nego što mi je dao, puko preživljavanje. Ali to puko preživljavanje je vrlo bitno, jer može dovesti, ako se čovek otvori delovanju Svetoga Duha tj. Isusa Hrista, da na kraju pobedi. Kako da pobedi čovek koji je u neprijateljskoj sili revnovao za Boga i sad je u poziciji da misli da je ostavljen od Boga… To je strašno, jer onaj čovek koji misli da je ostavljen od Boga, kakav on vidi izlaz u životu, osim onih 0,02 promila nade koje Bog čuva. Proučavao sam Sveto pismo koliko sam mogao, proučavao sam Duh proroštva koliko sam mogao svakoga dana, u tako jednoj teškoj situaciji i to je Božje čudo. U tako teškoj situaciji, pod takvim pritiskom, neprijatelj je želeo da me potpuno uništi psihički i fizički i da mi duhovno sasvim zatvori put. Tamo negde u februaru mesecu proučavajući Čežnju vekova odsek Golgota, sam po prvi put shvatio iz daleka Boga koji je ljubav, pod svim tim pritiscima đavoljim. U tom poglavlju Golgota u knjizi Čežnja vekova video sam Boga koji je sve dao za nas i da On ništa nije kriv ni za jednu našu nevolju. Kad sam završio to poglavlje, mogao sam nekako da dokučim nesto o Bogu. Proučavao sam ga dva dana, koliko sam mogao, umoran, prebijen nespavanjem, slab, uz molitve mojih bližnjih i sigurno uz molitve Hristove. Hvalio sam Gospoda zbog toga što je tako dobar, molio se Njemu, ali opet odgovore nisam imao. To je bilo tamo u februaru i martu 2022 godine, a od januara sam bio fizički napadnut bolešću a onda i depresijom. Meseci su dalje prolazili, proučavali smo zajedno, čitali smo štiva iz Čežnje vekova i Svetog pisma, Spurdžonove zapise, Morisa Vendena, ali mi je Bog još bio dalek. Još pre dvadeset godina od kada sam dublje počeo teoriski da proučavam Sveto Pismo bio sam naveden da se trudim da držim zakon, da budem pošten čovek. Ja sam uvek želeo da budem pošten čovek, a onda sam video da ne može, trudiš se a ne može, a opet se trudiš. A onda sam počeo da se držim verom za Reč Božju, ali bez obraćenog srca. To takođe nije donelo nikakav plod. Onda mi je neprijatelj stavio takozvana otkrivenja, snove i postavio me na kolosek za revnost za pravdu i poštenje bez novog srca, bez promene života. To se završilo jednim velikim debaklom, stradala mi je štitna žlezda od svih tih napora duhovnih da se promeni nešto u meni, u crkvi da bude dobro i uopšte u svetu, ali bez promene srca to ništa nije vredelo. Kada sam izašao iz tog teškog perioda oboljenja štitne i velikih pritisaka i depresije zbog tog neuspeha, Bog me je održao u životu posle toga i pozivao, ali moje uši tad nisu bile otvorene za Njegove pozive. Postoji jedan veoma lep tekst i on se nalazi u knjizi Patrijarsi i proroci i na stranici 320 originala, našoj 205, poglavlja „Evo Boga našeg“ piše: “Isti glas koji je dugo govorio tvome srcu, ali nisi hteo da ga slušaš, obraća ti se jasno i određeno.” Posle ćemo nastaviti sa čitanjem. Bilo je različitih perioda u mom životu a jedan je bio od 2004 do 2007 godine, to je bio prvi period moje teške depresije. Te 2007 godine dok sam govorio supruzi neke reči koje nisu bile kako treba, odjednom sam začuo kao neki huk i video sam na mojim grudima glavu, kao glavu čovečiju koja kao aždaja ima odvratan izraz kao da bljuje nešto i u tom trenutku ja sam pomislio da je to delovanje Svetog Duha koji mi pokazuje kakvo je moje srce i onda sam rekao, misleći da se obraćam Bogu: „Neću da moje srce bude ovako odvratno, hoću promenu.” U tom trenutku sam čuo glas koji mi je rekao: „Pomoli se,“ odgovorio sam: „Ne znam kako da se molim.“ Obratio mi se ponovo i rekao: „Idi tamo gde se obično moliš i uzmi knjižicu Put Hristu nađi molitvu predanja.” Našao sam tu molitvu i pomolio molitvom: „Uzmi me o Gospode da budem potpuno Tvoj”. Kada sam se pomolio tom molitvom zapitao sam: „ Da li je to sve?“ On mi je rekao: „ Da, to je sve.“ Ja sam se molio tako svaki dan misleći da se predajem Bogu. Tako sam propovedao osam godina, nešto što nije istina, nešto što nije bilo od Svetoga Duha, jer tako Sveti Duh ne osvedočava čoveka što mu pokaže sliku čovečije glave koja je kao aždaja koja bljuje da bi mu pokazao kako mu je srce. Sveti Duh tako ne radi. Tako sam ja osam godina javno propovedao da je to silazak Duha Svetoga, to nije bio nikakav silazak Duha Svetoga nego je to bila đavoljeva intriga, imitacija da prevari mene i kroz mene vas. Ja se ovom prilikom izvinjavam i tražim oproštaj od svih vas koji ste gledali ova predavanja u proteklih osam godina. Tražim oproštenje od svih vas koji ste gledali nešto što nije bilo osvedočenje od Svetog Duha. Tekstovi koje sam ja čitao jesu istina, međutim to nije bilo praćeno mojim obraćenjem i posvećenjem. Dakle negde u januaru mesecu 2022 godine, posle moje teške bolesti, Duh mi je pokazao da iza mog lažnog osvedočenja ne stoji Bog, da On ne radi tako. Pazite to su dvadeset godina proučavanja, ali nisu bila duboka. To su bila plitka proučavanja. To je bila ljudska revnost. To je bilo ono što piše u Otkrivenju u trećoj glavi poruka Laodikejskoj crkvi: „Tako govori Amin, svjedok vjerni i istiniti, početak stvorenja Božijeg: Znam tvoja djela da nijesi ni studen ni vruć. O da si studen ili vruć! Tako, budući mlak, i nijesi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih. Jer govoriš: Bogat sam, i obogatio sam se, i ništa ne potrebujem; a ne znaš da si ti nesrećan, i nevoljan, i siromah, i slijep, i go.“
“ On svojom nežnom ljubavlju poziva sebi svoju zalutalu decu. Nijedan zemaljski roditelj ne bi mogao biti toliko strpljiv prema manama i pogreškama svoje dece kao što je Bog strpljiv s onima koje želi spasiti. Nijedne ljudske usne nikad se nisu nežnije obraćale odlutalom kao Njegove. Sva Njegova obećanja, sve Njegove opomene, zapravo su šaputanja neizrecive ljubavi.“ ( Put Hristu- Pokajanje)
„Iako je zakon svet, Jevreji nisu mogli steći pravednost svojim sopstvenim naporima da drže zakon. Ako žele da uđu u nebesko carstvo, Hristovi učenici moraju steći drugačiju vrstu pravednosti od one farisejske. U svom Sinu Bog im je pružio savršenu pravednost zakona.
Da su svoja srca potpuno otvorili da prime Hrista, sam život od Boga, njegova ljubav, nastavala bi tada u njima, preobražavajući ih u Njegovo obličje, i tako bi, zahvaljujući dragovoljnom Božjem daru, mogli dobiti pravednost koju zakon zahteva. Isus je nastavio da objašnjava svojim slušaocima šta znači držati Božje zapovesti – da je to izgradnja Hristovog karaktera u njima.“ ( Misli s gore blagoslova 64, 75 ; MB 54, 55 )
Ovo je velika poruka za svakog od nas da slušamo šta nam Bog govori. Dakle svo vreme u svom životu ja ne da sam bio hladan ili vruć nego mlak, potpuni Laodikejac, iako sam mislio da sam čovek ispravan i da revnujem za Boga i da podstičem druge ljude da i oni revnuju za Boga, a ja sam bio potpuno van Boga. Dakle kad sam sve to shvatio, ušao sam u jedan težak period depresije, koji sam opisao već jedan deo. Dani su teški bili, mnogo teški, neopisivi. Ljudi koji su tu bili sa mnom pomagali su mi, molili se, proučavali smo i da toga nije bilo, i da mi Bog nije dao da i sam proučavam Sveto pismo, Duh proroštva i neke knjige koje su prave, kao što su Spurdžonovi zapisi, ja živ ne bi ostao.
Proučavajući Sveto pismo video sam s vremena na vreme kako Isus Hristos izranja iz pisma Njegovom dobrotom, Njegovom ljubavlju. Ja sam se radovao tome, ali je i dalje stajao zid između mene i Boga. Bio sam stalno na ivici smrti, na pola stope od groba.
Bilo je više dana u kojima sam razgovarao, koliko sam uopšte mogao da razgovaram sa ljudima ovde, koji su mi govorili i skretali pažnju na to da Isus ne ostavlja nikog i da treba to da razumem. Ja sam ponavljao da je mene Isus ostavio i šta sad. Šta da radim sad? Ali sestre u Hristu su mi ponavljale da Isus ne ostavlja. Ja sam rekao da, ali zašto ja mesecima ne spavam ne mogu da se odmorim, boli me sve, prosto pretvaram se u živi grob i nema odgovora. One nisu znale odgovor na to, a meni je bio potreban odgovor, a odgovor je bio već dat da Isus ne ostavlja nikog. Samo mi možemo da ostavimo Hrista.„Čim je čovek popustio sotoninom kušanju, i učinio baš ono što mu je Gospod rekao da ne čini, Hristos, Sin Božji, se postavlja između živih i mrtvih rečima: „Neka kazna padne na mene, Ja ću stati na čovekovo mesto. On će imati svoju drugu šansu“ ( IBC 1085 )
„Gospod Isus je veoma brižan kako ne bi dao povoda duši da očajava. On ograđuje dušu od sotoninih surovih napada. Ako smo mnoštvom njegovih kušanja iznaneđeni ili prevareni da sagrešimo, On se okreće od nas, ostavljajući nas da propadnemo. Ne, ne, to nije naš Spasitelj. Hristos se moli za nas.“ ( 7BC 948 )
Čitajući knjižicu Put Hristu, stalno sam se danima i danima vraćao na jedan tekst koji kaže da kada gledamo Hristov karakter, Njegova svetlost od Njegovog karaktera će pasti na nas i onda ćemo videti kakvi smo: “I tek kad Njega posmatramo, kad svetlost našeg Spasitelja obasja i nas, tek tada uviđamo grešnost vlastitih srca.“(Put Hristu Pokajanje)
Stalno sam ponavljao i čitao taj tekst. Dok gledaš Njegov karakter, On će te njim obasjati i pokazaće ti kakv si. Taj tekst sam ja čitao i pre dvadeset godina, ali nisam mogao to da razumam, na koji način će me Isus osvedočiti, kako? Ja sam pokušavao, proučavao sam. U jednom periodu đavo me tako vodio da uopšte ne proučavam o krstu, ubeđivao me je da je to jako teško i mučno a kada sam počeo da proučavam o krstu ja sam na žalost već pre toga prihvatio njegovo lažno opravdanje verom, i to sam opisao. Od tog mog proučavanja nisam imao koristi, jer sam mislio da sam opravdan i da je “Sveti Duh” sišao na mene. Kada mi je sa tom odvratnom glavom “pokazao” kakav sam ja sam se onda “predao” Bogu ne želeći da ta “nečistoća” bude u meni i ja sam mislio da sam prav.
Bog ne radi tako. On želi da mi pogledamo u Njega, ali dovedeni Svetim Duhom kroz Pismo i da mi na taj način budemo osvedočeni: “I kad ih Hristos privuče da gledaju Njegov krst, da posmatraju Raspetoga zbog njihovih greha, tada se u njihovu savest upisuju zapovesti. Otkriva im se sva zloća njihovog života i greh što se duboko ukorenio u njihovoj duši.“ ( Put Hristu-Pokajanje)
Znam da su mnogi ljudi pokušavali da dođu do rešenja, ali rešenje je Isus. On će te dovesti do podnožja krsta, ako se ne budeš odupirao. To odupirao znači, ti možeš, ali ne bi trebalo, da za određeno vreme ne čuješ Božji glas, ali ne da ga konačno odbaciš. Ti možeš da budeš gluv u određenom periodu, ali ako ostaneš gluv do kraja, nećeš biti spašen. Ali oko ne ostaneš gluv do kraja, to znači da si ipak dozvolio Bogu da te dovede do krsta i On će te dovesti do podnožja krsta na kome je Hristos: “Grešnik se može odupirati toj ljubavi, može odbiti da bude privučen Hristu; ali, ako se ne bude odupirao, Isus će ga privući. Poznavanje plana spasenja dovešće ga do podnožja krsta, u kajanju zbog greha koji su izazvali patnje Božjeg milog Sina.“ ( Put Hristu – Pokajanje )
I sada ćemo završiti ono što smo pročitali na pola, dakle: „Isti glas koji je dugo govorio tvom srcu, ali nisi hteo da ga slušaš, obraća ti se jasno i određeno, ustanite i idite jer ovo nije počivalište što se oskrvni, pogubiće vas pogibli velikom. ( Mihej 2,10 ) Vrati se domu Oca svojega, On te poziva govoreći: “Vrati se meni jer sam te izbavio” “Hodite k Meni, poslušajte i živa će biti duša vaša.” (Isaija 44,22 ; 55, 55,3 )
Posle puno takvih razgovora sa sestrama u Hristu, i skretanja pažnje ponovo na Hrista i gledanje na Njega, jednoga dana ne znam kako, to Bog zna, sam uzeo Čežnju vekova. Mi smo ovu knjigu redovno proučavali, ali ja sam sam uzeo ponovo da je proučavam i to poglavlje Golgota.
Mogu samo da vam kažem još nesto, ja sam danima i noćima se molio, izgubio sam glas od tih molitava. Noćima nisam spavao moleći se potpuno iscrpljen da me Bog izbavi, da me ne ostavi, da mi da još jednu šansu, da mi ne dozvoli da umrem pre nego što Ga primim kao ličnog Spasitelja i da ne dozvoli da budem večno rastavljen od Njega. To su bili dani teški i noći teške. Đavo jednostavno nije želeo da me ispusti iz ruku. Jako „dobro“ me je upotrebljavao, a ja sam mislio da sam revnovao za Boga, a Bog je želeo da me spase i nije odustajao od mene iako mi nije odgovarao na moje zdravstvene potrebe. I dan danas nije, što se tiče zdravlja, onako kako ja očekujem. Molim se Bogu za to, ali ono što je najbitnije to je duhovno.
U tim danima moje velike borbe doživeo sam još jedan težak udarac. Jedna draga osoba prestala je da dolazi kod mene i da me posećuje. Ne zameram joj. Nije mogla da podnosi moje patnje. Osećanje moje duše tada najbolje mogu da iskažu ove reči iz Svetoga pisma: „Zaboravljen sam kao mrtav, nema me u srcima; ja sam kao razbijen sud.“( Psalam 31,12 ) Bez obzira na taj bol, želeo sam da svoj pogled usmerim ka Bogu:
„U tebe se, Gospode, uzdam; nemoj me ostaviti pod sramotom dovijeka, po pravdi svojoj izbavi me. Radovaću se i veseliti se o milosti tvojoj, kad pogledaš na moju muku poznaš tugu duše moje.“( Psalam 31,1.7 )
I toga dana kada sam uzeo ponovo da proučavam Golgotu iz knjige Čežnje vekova od Elen Vajt tj. od Isusa Hrista , stigao sam do stranice 745 originala a naše 646 stranice, i tu stoji tekst koji mi je otvorio vrata neverovatne milosti, koja ne može da se opiše, koja je tako divna. To čovek samo treba da doživi. Čitao sam sledeći tekst do kog sam stigao: …”Njegove ruke pružene po krstu; doneli su čekić i klinove i dok su oštri vrhovi probijali nežno telo”….. Čitao sam taj tekst kada su vojnici došli i uzeli čekić i klinove i kada su zabadali u dlanove Hristovih ruku, koje su bile ispružene na krstu. ….”Spasitelju se nije oteo nijedan uzdah. Njegovo lice ostalo je mirno i pribrano, ali Mu je čelo bilo orošeno krupnim kapima znoja. Nije bilo milostive ruke da obriše samrtni znoj s Njegovog lica, niti reči saučešća i nepokolebljive odanosti koja bi stala uz Njegovo ljudsko srce. Dok su vojnici obavljali svoj strašni posao, Isus se molio za svoje neprijatelje: »Oče! Oprosti im; jer na znaju šta čine« Njegove misli prelazile su sa sopstvenih patnji na greh Njegovih mučitelja i strašnu osvetu koja će ih stići. Nikakvu kletvu nije uputio vojnicima koji su s Njim grubo postupali. Nikakvu osvetu nije prizivao na sveštenike i poglavare koji su se naslađivali ostvarenjem svoje namere. Hristos ih je sažaljevao zbog njihovog neznanja i krivice. Blago je prošaputao samo molitvu da im se oprosti “jer ne znaju šta čine.”
Da su znali da muče Onoga koji je došao da spase grešni ljudski rod od večne propasti, obuzela bi ih griža savesti i užas. Međutim, njihovo neznanje nije uklonilo njihovu krivicu, jer su imali prednost da upoznaju i prihvate Isusa kao svog Spasitelja. Neki od njih jednog dana uvideće svoj greh, pokajati se i obratiti. Neki su svojom okorelošću onemogućili uslišenje Hristove molitve za njih. Ipak, kraj svega toga, Božji plan je dostizao svoje ispunjenje. Isus je stekao pravo da postane zastupnik ljudi pred Božjim licem.“
I onda dolazi tekst kroz kojeg mi je Sveti Duh govorio. I tako radi Sveti Duh. I na samo takav način radi Sveti Duh. On te može , i to je uradio meni kroz samrtni čas, osvedočiti da si prestupnik da nisi bio sluga Gospodnji nego sluga đavolu, i ako si ti „revnovao“ za Božju stvar. U suštini istinski kako jeste, ja nisam bio na strani Božjoj. Ovaj tekst koji ću sada pročitati, kroz taj tekst je meni Sveti progovorio ono što je za mene bilo suštinski važno. Pročitaćemo ovaj tekst:
„Ta Hristova molitva za svoje neprijatelje obuhvatila je ovaj svet. Čitali smo je: „Oče! Oprosti im; jer ne znaju šta čine.“ Dakle ta Hristova molitva za Njegove neprijatelje obuhvatila je ovaj svet ceo. „Ona prima svakog grešnika koji je živeo ili koji će živeti od početka sveta do kraja vremena.
Na svima njima leži krivica za raspeće Božjeg Sina. Svima se besplatno nudi oproštaj. Ko god hoće može imati mir sa Bogom i naslediti večni život.“
Dok sam dakle čitao ovaj poslednji deo teksta iz knjige Čežnja vekova koji počinje rečenicom „Ta Hristova molitva…“, u meni se polako pojavila i sve više jačala nada da mogu biti spašen. To je učinio Sveti Duh na samo Njemu znan način. I kada me je doveo do poslednje rečenice koja je glasila: “Ko god hoće“ može imati mir sa Bogom i naslediti večni život“, zid razdvajanja koji je djavo podigao izmedju Boga i mene bio je razrušen. Sveti Duh ga je svojom moćnom ljubavlju razrušio, moj očaj i strah da me je Bog odbacio je nestao i ja sam slobodno mogao da pristupim podnožju krsta tj. tamo gde je Hristos bio razapinjan.
U tom trenutku ja sam rekao: „Hoću ja, ja hoću da imam mir sa Bogom i da nasledim večni život.” “Ko god hoće”. “Ja hoću, ja hoću to.” Ja sam to sa radošću rekao: “Ja hoću da se izmirim sa Bogom i da nasledim večni život.” Sveti Duh mi je vratio pogled ponovo na tekst gde je Hristos razapet, poveo me je ispod krsta na Golgoti gde je Hristos stradao i tako se ispunilo ono što sam trideset godina želeo u svom životu da budem doveden u podnožje Hristovog krsta. Kada me je Sveti Duh doveo kroz ovaj tekst u podnožje Hristovog krsta ja sam ponovo pročitao reči: „Isus se molio za svoje neprijatelje: “Oče! Oprosti im; jer ne znaju šta čine.“
Ja sam znao da sam neprijatelj Božji, jer me je On osvedočio da ono svedočanstvo za koje sam ja tvrdio da je od Boga nije bilo od Boga. I to je bila prevara u koju sam ja ušao ne namerno. Nisam želeo da budem prevaren, nisam išao sa namerom da budem prevaren, ali to nije opravdanje. Trebao sam mnogo pre da čujem ovaj glas. Dva meseca pre ovog osvedočenja tu je sedela jedna sestra sa mnom, ja sam joj govorio da mi je Bog pokazao da sam prevaren, da ako me je đavo prevario na lažno opravdanje verom, onda me je on varao ceo život. To je bilo svedočanstvo Svetog Duha, ali je samo ostalo na tome. Ja sam i dalje mislio da me je Bog ostavio, samo sam još jednom video sad još jednu širu sliku, bio sam u prevari, širio sam prevaru i sad mi je pokazao da je ta prevara bila sveopšta, da me je ustvari đavo varao ceo život. Kada me je Sveti Duh doveo kroz ovaj tekst ispod krsta na Golgoti, ja sam znao da sam Božji neprijatelj. Kada sam pročitao ovu molitvu: „ Oče! Oprosti im; jer ne znaju šta čine,“ u tom trenutku mi je Sveti Duh pokazao ogromnu Isusovu milost i ljubav i dao mi je da vidim kroz tu Hristovu molitvu da mi Hristos prašta sve što sam učinio u životu i da me poziva da mi pokaže sve onako kako jeste još upečatljivije i ja sam pristao. Dakle On me je obgrlio svojom ljubavlju, svojim praštanjem i to je učinilo da ja pređem granicu i da uđem kod Njega i da vidim tu Hristovu ljubav. Čuo sam je kada je rekao : “Oče! Oprosti im; jer ne znaju šta čine,“ dakle prašta mi Gospod sve. Sveti Duh mi je otvorio uši da čujem inače ja sam mislio nekada da je ova molitva za vojnike koji su ga razapinjali i da se to nije odnosilo na mene jer sam mislio da sam opravdan. Međutim kada sam bio doveden do podnožja krsta, tada mi je Sveti Duh otvorio uši, jer sam mu dozvolio to, da mi kaže kroz Hristovu molitvu da se meni obraća i da mi prašta. Sveti Duh, ako mu dozvolite i vas može da dovede ispod krsta da vidite Hristovu ljubav koja prašta.
U trenutku kada me je uveo suštinski u Njegovu milost, Njegovo praštanje i Njegovu ljubav, tada sam video da meni prašta. Odmah zatim mi je vratio u sećanje kako mene đavo sa tim hukom i sa tom odvratnom slikom vara. Razmišljajući o toj Hristovoj molitvi: „Oče! Oprosti im; jer ne znaju šta čine,“ ja sam rekao: „Gospode ja nisam znao šta činim.” Zaista sam mislio da je to otkrivenje o mom srcu. U sledećem trenutku Sveti Duh mi rasvetljava razum da shvatim da to moje prihvatanje prevare je zato što sam ja u stanju potpune grešnosti i da ja budući neobraćen, sam i mogao samo da prihvatam sve što mi je sotona sugerisao, jer se nalazim u takvom stanju. Kada sam to shvatio sve se više sklapala jedna jasna situacija u kojoj sam se našao, shvatio sam da ustvari ja imam grešnu prirodu i da se moje grešno srce po prirodi poklanja đavolu i da će me uvek nagovarati da svoju volju stavim na đavolju stranu. Kada sam ja to shvatio i kada mi je pokazano da sam se đavolu pokorio na opravdanju verom, to nije bilo opravdanje verom, to je bila prevara. Kada sam se na toj temi pokorio đavolu, onda sam se ja pokorio đavolu u svim stvarima. Opravdanje verom ako je pravo je krunska nauka hrišćanstva. Dakle kada sam se na lažno opravdanje verom pokorio đavolu onda sam mu se pokoravao stalno u mom životu. Kad je došlo to osvedočenje od Svetoga Duha i kad sam ja to shvatio i kada se zaokružila celina, onda mi je Sveti Duh ponovo skrenuo pažnju na molitvu Hristovu: „Oče! Oprosti im; jer ne znaju šta čine.“ Tada sam shvatio da me Hristos kroz tu molitvu već i poziva na predanje.Ta molitva poziva i ima radosni prizvuk, što je stvarno fantastično. Bilo mi je jasno da svoju volju treba da predam Hristu u ruke i da je to jedino što čovek može da uradi. Rekao sam Gospodu u molitvi, to je bilo brzo: „Gospode Isuse uzmi me da budem potpuno Tvoja svojina, sve svoje planove stavljam pred Tvoje noge, upotrebi me danas u Tvojoj službi, budi sa mnom danas, ostani trajno u meni danas i neka se celokupno moje delo obavlja u tebi.” Amin. Kada sam izgovorio tu molitvu, po prvi put u mom životu sam bio ispunjen radošću a bio sam i u čudu. Pomislio sam Bože pa ti si mene spasio, pa zar je moguće da si me na tako lak način uveo u spasenje i da si mi dao život večni. Ćutao sam posle te molitve, ali ta tiha radost koju sam prvi put osetio u svom životu je bila tu. To može da shvati samo onaj čovek koji je to doživeo. Kada sam se konačno ja ovakav nikakav našao u gromadi, uveden u stenu, to je bilo divno. Čudio sam se kako je ovo divno i stalno sam to ponavljao.
Prošao je jedan dan i drugi, i đavo me je jako pritiskao. Napadao me je sumnjama po pitanju spasenja, svašta je radio sa pritiscima i po telu, da izazove strah kod mene da učini da izgubim poverenje u takvo predanje u takvo spasenje. Međutim ja nisam pristao, predavao sam se Bogu i dalje, celih ovih mesec dana. *Zdravstveno stanje mi se nije nešto poboljšalo u smislu da sad spavam kako treba da mogu da jedem kako treba, međutim duhovni mir nije mogao da mi uzme. Ako treba da umrem neka umrem, ali ovo spasenje do kojeg me je Bog doveo je predivno, ja sam zadovoljan sa tim i ako umrem i zaspim znam da ću biti sa Hristom u večnosti.
*Kasnije posle vatrenog krštenja, zdravstveno stanje mi se poboljšalo “Stojte dakle u slobodi kojom nas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti.“ ( Galatima 5,1 )
„Ako je ko u Hristu, nova je tvar: staro prođe, gle sve novo postade.“ ( „ Korinćanima 5,17 ) „Ono čemu se moglo prigovoriti u karakteru je očišćeno iz duše Isusovom ljubavlju. Sva sebičnost je isterana, sva zavist, svi zli razgovori su iskorenjeni i potpuni preobražaj se događa u srcu.“ ( RH 7-22-1890 ) “Stojte dakle u slobodi kojom nas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti.“ ( Galatima 5,1)
„Pokajanje jedne duše izaziva neizrecivu radost među svim četama Neba. Melodija se čuje sa svake harfe i iz svakog grla odjekuje pesma hvale zato što je još jedno ime upisano u knjigu života, što je još jedna svetiljka zapaljena usred moralne tame pokvarenog sveta. Isti taj događaj izaziva zaprepašćenje među palim anđelima i ponižava velikog vođu pobune protiv Božjeg svetog zakona. Knez tame, videći da je duša koju je smatrao svojom, pobegla iz njegovoh ruku kao što ptica beži iz zamke ptičareve i da je našla u Hristu svoje utočište, deluje sa paklenom revnošću da je ponovo uhvati.“ ( MS 46a, 1886 ) „Kada se duša preda Hristu, nova sila zagospodari novim srcem. Učinjena je promena koju čovek sam za sebe ne može da izvrši. To je natprirodno delo, koje uvodi natprirodni sastojak u čovekovu prirodu. Duša koja se potčini Hristu, postaje Njegova tvrđava, koju On drži u svetu pobune i nastoji da ni jedan drugi autoritet, osim Njegovog, ne bude poznat u njoj. Duša koju tako drže nebeske sile neosvojiva je za sotonine napade.“ ( Čežnja vekova str. 270 ili 324 orig. )
Ovo iskustvo je izneto i vama zato što vama dugujem to, zato što sam bio u prevari i vama govorio u prevari, ta prevara je bila do pre mesec dana. Kažem oprostite mi molim vas, počujte ovo iskustvo i znajte da Hristos neće nikog da ostavi, bez obzira u kakvoj se teškoj situaciji nalazite. Hristos je taj koji spasava. Njegovo ime je Spasitelj a Spasitelj nikad ne odustaje od čoveka. Samo čovek može da odustane. Zašto bi odustao kad je Bog sve dao za tebe, to samo treba prihvatiti. Treba se odreći starog čoveka, to je tačno.
Postoje tu tekstovi, koje sam hteo da vam pročitam u okviru ovog iskustva, ali to možemo, ako budem bio živ u jednom drugom našem susretu. Najbitnije upoznati Božju ljubav. Nju možete upoznati ako vas Sveti Duh bude doveo kroz Pismo do nje. On će vas osvedočiti kroz teške trenutke da ste neprijatelj Božji i da ste služili neprijatelju ceo život, ali vas tu neće ostaviti. On će vas dovesti kroz ovakav tekst koji ćemo još jednom pročitati, do podnožja Hristovog krsta, jer samo u podnožju Hristovog krsta, dok gledate kako ga vaši gresi probadaju i moji gresi, tek tada ćete čuti njegovu molitvu: „ Oče! Oprosti im; jer ne znaju šta čine,“ i onda ćete se zapitati šta je to što ja činim a ne znam šta činim a probada Hrista. Tada će vas Bog uvesti u Njegovu ljubav i pokazaće vam zašto ga do sad niste upoznali i zašto ga do sad niste prihvatili kao svog ličnog Spasitelja.
Ovo je jedini put. Svaki drugi put je pogrešan. Samo na ovaj način vi nećete biti prevareni, kao što sam ja bio prevaren na jedan vrlo lukav način. Prevara je uvek lukava. Sveti Duh radi na ovaj način tako što će vas osvedočiti u greh, shvatićete da je vaša priroda potpuno slušala đavola, i dovešće vas ispod krsta da vam to uokviri i stavi na pravo mesto. Onda ćete sve shvatiti, i vašu će slavu oboriti u prašinu. Moju je slavu oborio u prašinu. Svih dvadeset godina moga revnovanja je bačeno u prašinu, to je tako i ja hvalim Boga što je to tako. Iako je to bilo bolno, Bog mi je učinio milost i izbavio me je iz ropstva greha. Kad vas Bog izbavi iz ropstva greha vi tek tada shvatate da je Bog ljubav, da je milostiv, da je žalostiv da je spor na gnev i da dugo, dugo trpi. Mene je čekao pedeset jednu ipo godinu, sa oko trideset godina proučavanja. Bog je dobar i On vas neće ostaviti, spasiće vas. Još jednom ćemo pročitati ovaj tekst: „Ta Hristova molitva za svoje neprijatelje obuhvatila je ovaj svet. Ona prima svakog grešnika koji je živeo ili koji će živeti od početka sveta do kraja vremena. Na svima njima leži krivica za raspeće Božjeg Sina. Svima se besplatno nudi oproštaj. “Ko god hoće” može imati mir sa Bogom i naslediti večni život.“ Ko god hoće. Ako želite Sveti Duh će vas prvo kroz ovakvu reč dovesti do podnožja Hristovog krsta. Dovešće vas tamo gde Isus leži na krstu gde ga razapinju naši gresi i čućete nešto što do sad niste čuli, a to je: „Oče! Oprosti im; jer ne znaju šta čine.“ Bog vam prašta dok vi činite nešto što ne znate šta činite, a mislite da službu činite Bogu, On vam prašta i neće vas ostaviti. Ako čujete šta vam Bog kaže, a ovom molitvom Isus se obraća svim ljudima. Nema toga koji će biti spašen a da nije na ovakav način doveden ispod krsta. Svako mora biti doveden na ovakav način, Svetim Duhom kroz reč Božju do podnožja krsta. Sveti Duh otvara uši čoveku da čuje šta mu Isus govori. Puno puta smo u svom životu čitali ovu molitvu, ali to nije imalo nikakav uticaj na nas, ali kad nas Sveti Duh dovede ispod krsta i objasni i učini da razumemo dubinu ove Hristove molitve shvatićemo da se ova molitva odnosi na nas, i da nam Isus kaže da mi imamo problem sa celim životom. Ko god ne prođe ovaj ispit on ne može da bude spašen. Nemojte da vas iko vara, i da varate sami sebe. Ovaj ispit mora svako da prođe, jer ovde se kaže da je ta Hristova molitva za Njegove neprijatelje, a mi smo svi Hristovi neprijatelji, bez obzira koliko smo u crkvi, bilo kojoj crkvi. Mi smo Hristovi neprijatelji i Hristos se moli za nas kao neprijatelje i kaže: „Oče! Oprosti im; jer ne znaju šta čine“. Kada vam to Sveti Duh objasni šta znači, onda ćete shvatiti da vi ne poznajete Hrista, i da vam Isus prašta i da vas ne okrivljuje, da vam ne zamera, nego vas poziva da uđete u Njegovu milost u Njegovu ljubav, i da vam pokaže kroz jedan greh vaše stanje. Meni je kroz prevaru, prihvatanjem prevare lažnog opravdanja verom, pokazao da sam ceo prevara, da sam u stanju prevare i pošto sam u tom stanju ja ne mogu ništa drugo da prihvatim osim prevare. Kada vas Sveti Duh osvedoči da ste u stanju prevare i da volja koja je bila po rodjenju predata đavolu sada može da se upotrebi na ispravan način, tada ćete imati mogućnost da zatražite da vas Bog uzme potpuno pod svoje. Kada to budete učinili bićete oslobođeni od ropstva greha i više nećete stalno biti u stanju da slušate đavola već u stanju u kom je Bog car, jer će On onda da čini u vama da hoćete i učinite što je po Njegovoj volji. Samo na taj način može doći do promene stanja, promene prirode. To je ono što smo često čitali kada se naše ja ili stara telesna priroda kroz delovanje reči odnosno delovanjem Svetog Duha kroz reči razbije o Hrista, to je to a ne ono Sveti Duh kad siđe pa šta, pokaže vam glavu odvratnu. To je prevara. Ta odvratna glava može biti vama, nekome auto, nekome su kuće, nekome su žene, nekome su muškarci, nekome je laž. Đavo ti zalepi sliku toga i ti kažeš video sam sebe. Moraš kroz reč, tj, kroz Pismo da budeš doveden do podnožja krsta. “Sve što čovek može da učini za svoje spasenje u tome je da se odazove pozivu: „Ko je žedan neka dođe, ko hoće neka uzme vodu života za badava.“ Nema greha koji bi čovek mogao počiniti za koji nije plaćena dovoljna cena na Golgoti. Tako krst, u nausrdnijim pozivima, ne prestaje da grešniku nudi potpuno oproštenje i pomirenje.“ ( MS 50,1900 )
„Pomirenje koje je Hristos izvršio za nas bilo je dovoljno i u potpunosti je zadovoljilo Očev zahtev. Tako Bog može da ostane pravedan, a da pri tom ipak opravda one koji uzveruju u Hrista.“ ( MS 28, 1905 )
„I opravdaće se zabadava blagodaću njegovom, otkupom Isusa Hrista. Kojega postavi Bog očišćenje vjerom u krvi njegovoj da pokaže svoju pravdu oproštenjem pređašnjijeh grijeha; U podnošenju Božijemu, da pokaže pravdu svoju u sadašnje vrijeme da je on pravedan i da pravda onoga koji je od vjere Isusove.“ ( Rimljanima 3,24-26 ) Ovde je istina jasno izložena. Takva milost i dobrota su potpuno nezaslužene. Hristova blagodat je dovoljna da opravda pokajničkog grešnika, bez ikakve zasluge i prava sa njegove strane. Opravdanje predstavlja potpuni kompletan oproštaj greha. Trenutak kad grešnik primi Hrista, trenutak je Njegovog pomilovanja i primanje oproštaja. Njemu se pripisuje Hristova pravda i on više ne sumnja da mu je Bog u svojoj milosti oprostio.
U samoj veri nema ničega što bi je učinilo našim Spasiteljem. Vera ne može da otkloni našu krivicu. Hristos je sila Božja na spasenje svima koji uzveruju u Njega. Opravdanje dolazi kroz zasluge Hrista Isusa. On je platio cenu za čovekovo iskupljenje. Pa ipak samo verom u Njegovu prolivenu krv, Hristos može da opravda vernika.
U svom nastojanju da se opravda, grešnik ni malo ne može da se osloni na svoja dobra dela. On mora da prizna svaki svoj greh i da prihvati svaki nov zrak svetlosti koja će osvetljavati njegov put. On treba verom jednostavno da se uhvati za bezbednost koja se tako izobilno i besplatno nalazi u krvi Hristovoj. On verom prihvata obećanja Božja koja mu preko Hrista omogućuju pravdanje, osvećenje i iskupljenje. Ako sledi Isusa, On će smerno hoditi u svetlosti radujući se u njoj i prenoseći je i na druge. Budući opravdan verom on unosi vedro raspoloženje u svoju poslušnost i u ceo svoj život. Mir sa Bogom je rezultat Hristovog prisustva u njegovoj duši. Duša koja se potčinjava Bogu, ukazuje Mu dužno poštovanje i drži se verno Njegove Reči, primiće Božansko prosvetljenje. U dragocenoj svetlosti Reči Božje postoji čistota, uzvišenost i lepota koje se, bez pomoći Božje ne mogu postići ni najvišom ljudskom silom.“ ( ST 19 Maj, 1898 )
Ima još jedan divan tekst koji bi voleo da pročitamo zajedno ima nekoliko tekstova. Tekst koji se nalazi u petoj svesci svedočanstava za zajednicu na 515 strani od Elen Vajt odnosno od Božjeg Svetog Duha kroz Elen Vajt, od Hrista kroz Elen Vajt, jer je sve od Hrista što je dobro, čitamo:
„Ali morate se setiti da je vaša volja izvor svih vaših dela. Ova volja koja je tako važan činilac u oblikovanju ljudskog karaktera data je na upravu sotoni prilikom pada u greh i od tada On je neprestano radio u čoveku da hoće i učini što mu je po volji, a to vodi do krajnje čovekove propasti i bede. Ali beskrajna Božja žrtva u davanju Hrista, svog voljenog Sina za žrtvu za greh, omogućuje mu da kaže, bez kršenja i jednog principa svoje vladavine: “Pokorite se Meni; podajte mi volju; uzmite je od uprave sotonine i ja ću je preuzeti; tada ja mogu učiniti u vama da hoćete i učinite kao što mi je ugodno!“ (5T 515)
Ovde se dakle govori ono sto ste čulo kroz ovo iskustvo, da kada vas Bog osvedoči, vi morate doći do ispod podnožja krsta, Svetim Duhom kroz reč Božju,i Bog će vam pokazati vaše stanje. Čovek koji je u stanju greha ne može da učini ništa dobro, jer je po prirodi stvari odan đavolu, i naša stara priroda nas vuče da svoju volju stalno pokoravamo đavolu. Međutim kad dođe Sveti Duh u naš život, ako mu to dozvolimo, on će nam pokazati da naša volja ne treba da ostane pod upravom đavola nego da možemo da je predamo Bogu. Tada kada je predamo Bogu mi ćemo biti potpuno oprani od naših greha. Bez takvog predanja Bogu mi ne možemo biti spašeni. Bez takvog osvedočenja od Svetoga Duha, odnosno od Hrista, uz Njegovu molitvu: „Oče! Oprosti im; jer na znaju šta čine“, mi ne znamo gde smo. Naše je dakle stanje potpuno okrenuto ka đavolu, mi ne možemo svoju slobodnu volju ni da upotrebimo kako treba bez Božjeg osvedočenja o nama kakvi smo. To je vrlo bitna činjenica, vrlo važna stvar.
U Efescima poslanici recimo 2 glava od 1-10 stiha, u 4 glavi od 17-25 stiha, Isus kroz apostola Pavla opisuje baš ovo sto je opisano u ovom iskustvu, da bez Svetoga Duha koji osvedočava kroz reč Božju mi smo u tami, kaže tamo: …“ vi koji ste mrtvi od prestupljenja i greha,“ mrtvi od prestupljenja i greha, totalno u stanju greha, ali je slobodna volja ostala koja se može upotrebiti kako treba. Tamo još piše da: “koji nekad hodiste po vijeku ovoga svijeta, po knezu koji vlada u vjetru, po duhu koji sad radi u sinovima protivljenja; “ dakle bili smo pod upravom đavola ceo svoj život, a mislili smo da Bogu službu činimo.
Sveti Duh kroz apostola Pavla, odnosno Hristos kroz apostola Pavla pokazuje Efescima juče, nama danas gde se mi nalazimo i tamo kaže još: …“ u kojima smo mi nekad živeli u željama svoga tela, čineći volju tela i pomisli…“ Živeli smo kao deca gneva i kao svi ostali dakle u jednom sistemu gde si potpuno srcem celim odan đavolu. Naše srce nikad samo po sebi neće reći: “Želim te Bože,” ono će reći: “Bože mrzim te,” ali zato imamo slobodnu volju. Đavo vara ljude, i mene je varao, dao mi je lažno opravdanje verom i ja sam bio u sistemu đavoljem. Takvi smo svi mi, takvi ste vi dokle god ne shvatite Svetim Duhom kroz reč Božju da vam je stanje potpuno odano đavolu i da imate pravo, pošto je Isus umro za nas, da svoju volju pokorite Bogu i da izaberete Boga da uđe u vaš život potpuno i da vas uzme potpuno pod svoje. Tada će vaše grešno stanje izgubiti bitku, izgubiti rat kao i uzurpator neprijatelj koji je svo vreme koristio takvo stanje sve dok Bog nije dao da progledamo i da svoju volju upotrebimo na ispravan način.
I Hristos u Evanđelju po Jovanu u 12 glavi od 35 i 36 stiha i od 44 do 50 stiha i 31 i 32 stiha govori ono sto je jako jako važno. On je Jevrejima rekao ovako: „Još je malo vremena Videlo s vama, hodite dok Videlo imate da vas tama ne obuzme; jer ko hodi po tami ne zna kuda ide. Dok Videlo imate dođite k Videlu da budete sinovi Videla.“ Isus kaže: „ Ja dođoh Videlo na svet, da nijedan koji me veruje ne ostane u tami.“
Vera u Hrista je pokoravanje svoje volje Bogu, i to će biti kada budeš Svetim Duhom kroz Božju reč osvedočen da ti je stanje grešno. Hristos kaže da onaj ko čuje ove Hristove reči i čuje ovu Hristovu molitvu: „Oče! Oprosti im; jer ne znaju šta čine“, i ne veruje, “Ja mu neću suditi jer Ja nisam došao da sudim svetu nego da spasem svet.” Ali čujte što vam Isus govori kroz ovu molitvu. Nema toga, pa makar da je pedeset godina čitao Bibliju, ako nije prošao ovaj test, da ga Sveti Duh kroz reč Božju nije doveo ispod krsta na kom je Hristos razapet i ako nije suštinski čuo Hristovu molitvu : „Oče! Oprosti im; jer ne znaju šta čine,“ a dabude spasen. Potrebno je da Svetim Duhom razume dubinu te molitve gde Isus pokazuje milost svoju i ljubav svoju i poziva ga da vidi da je u stanju greha i da mu je ceo život bio promašen. Ako tu istinu prihvati i želi promenu i zatraži da Isus uđe u njega, onda dobija večni život. Tada se na njemu ispunjavaju sledeći stihovi obećanja:
„Oče! Oprosti im; jer ne znaju šta čine.“ ( Luka 23,34.)
„I ustavši otide ocu svojemu. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali mu se, i potrčavši zagrli ga i cjeliva ga. A sin mu reče: Oče, sagriješih nebu i tebi, i već nijesam dostojan nazvati se sin tvoj. A Otac reče slugama svojijem: iznesite najljepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge.“( Luka 15,20-24 )
„Krv Isusa Hrista, Sina Njegova očišćava nas od svakoga greha .“ ( 1 Jovanova 1,7 )
„Blago onome kojemu je oproštena krivica, koje mu je greh pokriven. Blago čoveku kojemu Gospod ne prima greha i u čijem duhu nema lukavstva.“ ( Psalam 32,1.2 )
„Samo poznaj bezakonje svoje, da si se odmetnula Gospodu Bogu svojemu.“ ( Jeremija 3,13 )
„Odbacite od sebe sva bezakonja koja činiste, i načinite sebi novo srce i nov duh; i zašto da mrete? dome Izrailjev.“ ( Jezekilj 18,31 )
„I zamoli se Jona Gospodu Bogu svojemu iz trbuha ribljega,
I reče: zavapih u nevolji svojoj ka Gospodu, i usliši me; iz utrobe grobne povikah, i ti ču glas moj.
Jer si me bacio u dubine, u srce moru, i voda me opteče; sve poplave tvoje i vali tvoji prelaziše preko mene. I rekoh: odbačen sam ispred očiju tvojih; ali ću još gledati svetu crkvu tvoju.
Optekoše me vode do duše, bezdana me opkoli, sita omota mi se oko glave.
Sidoh do krajeva gorskih, prijevornice zemaljske nada mnom su dovijeka; ali ti izvadi život moj iz jame, Gospode Bože moj.
Kad nestajaše duše moje u meni, pomenuh Gospoda, i molitva moja dođe k tebi, u svetu crkvu tvoju.
Koji drže lažne taštine, ostavljaju svoju milost. A ja ću ti glasom zahvalnijem prinijeti žrtvu, ispuniti što sam zavjetovao; spasenje je u Gospoda. I Gospod zapovedi ribi, te izbljuva Jonu na zemlju.“ ( Jona 2,2-11 ) Psalam 31,5.19.21.23.24 5. „U Tvoju ruku predajem duh svoj; izbavljao si me, Gospode, Bože istiniti!“
19.“Kako je mnogo u Tebe dobra, koje čuvaš za one koji Te se boje, i koje daješ onima koji se u Tebe uzdaju pred sinovima čovečijim!“
„Da je blagosloven Gospod, što mi pokaza divnu milost kao da me uvede u tvrd grad!“
„Ljubite Gospoda svi sveti njegovi ; Gospod drži veru; i uvršeno vraća onima koji postupaju oholo.“
„Budite slobodni, i neka bude jako srce vaše, svi koji se u Gospoda uzdate.“
Ostavite odgovor